Интервју др Јасне Дараган објавлјен у дневном листу Данас дана 27.3.2012. године поводом иницијативе општине Младеновац да плаћа леченње зависника од опијата заслужује да прокоментаришем. Свој коментар ћу дати тако што ћу пренети у целости нјен интервју а после њега и текст који је поводом тога написала особа која се ипак излечила. Ко је у праву просудите сами. Интервју: На лечење у Специјалну болницу за
Мит о необоривом америчком „невидљивом“ ловцу бомбардеру Ф-117А срушена је пре 13 година, на данашњи дан, када су јединице југословенске војске обориле тај авион док је био у акцији НАТО бомбардовања Србије 1999. године. Ф-117А „ноћни соко“, који је после бројних акција у Либану, Панами, Ираку…стекао ореол „невидљивог“, оборен је 27. марта у војвођанској равници у селу Буђановци. Ту летилицу
Сара је Данкиња и има 22 године. Три године је радила у јаслицама као помоћни васпитач, да би ових дана дала отказ. Али, не из незадовољства послом или платом. Сара је одлучила да је време да крене даље… И то БАШ даље. Наиме, у априлу путује у Индију где ће у следећа три месеца радити као неговатељица у једном дому за децу без родитеља. Сара ће се бринути о врло малој деци, бебама. Волонотерски, дакле без било
Најтежа битка у току НАТО бомбардовања СРЈ два месеца је вођена у рејону карауле Кошаре испод планине Ђеравица. Око 1.000 војника потпуковника Љубинка Ђурковића појачано добровољцима од 9. априла до 10. јуна водило је неравноправну битку са неколико пута надмоћнијим непријатељем који је покушао копнену инвазију на Косово и Метохију пресецањем српских снага на линији Пећ-Ђаковица. Само захваљујући
Пре 13 година на мирну европску државу сручиле су се НАТО бомбе. Агресија НАТО-а против Југославије у марту-јуну 1999. године оправдавана тобоже бригом о обесправљеном албанском становништву Косова и Метохије, трајала је 78 дана. Брига о Албанцима била је повод. У ствари Београд су најсуровије казнили за нежељу да сарађује са НАТО-ом, да дели свој суверенитет, мења дугогодишњег руководиоца Слободана
Ambasadorka Sjedinjenih Država Meri Vorlik o deceniji rada USAID u Srbiji SAD uložile 810 miliona dolara Autor: Z. M. Niš – Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik izjavila je juče u Nišu da je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u proteklih deset godina kroz različita ulaganja vredna više od 660 miliona dolara nastojala da „svi građani Srbije imaju korist od demokratskog društva“. - Od ukupno 810 miliona dolara koja je američka vlada uložila u Srbiju u protekloj deceniji, više od 660 miliona usmereno je kroz USAID. Osim što je radio na otvaranju radnih mesta, po pitanju investicija i izvoza, USAID je radio i na jačanju medija i udruženja građana u Srbiji, kako bi svi građani imali koristi od
Сад кад бројим године уназад сасвим сам сигуран да је то била 2003. Договор је био да завршим неко срање на факултету па да се спустим доле до Магзија. Тамо смо попили по једну, мало попричали са његовим маторцем и спаковали се на трамвај. План је био да идемо на Сајам књига. Имали смо нешто пара, па се брзо направила финасијска конструкција тако да пола оде на куповину књига, а полутка на пиће. Углавном, били
У нека давна времена живеше људи бистрог ума и племените душе. Лутали годинама по различитим крајевима тражећи место за свој дом. Кад дођоше до Велике Реке, решише да ту и остану. Подигоше своје куће, направише своје село, и израдише велико, бројно и здраво потомство. Изабраше себи и краља по имену Разум. Добише и веру, језик и писмо. И тако настаде народ. Беше надалеко познат по својој честитости и
Кажу да када са 33 почнете да жалите за старим добрим временима, са вама дефинитивно нешто није у реду. Прихватам пресуду. Међутим, бојим се да понешто није у реду ни са временом у којем данас живимо. Наслов овог писанија сам „скинуо“ са једног мог старог текста, а поводом објављивања Узелчеве књиге „Младеновачке варошарије“, мислим да је то било пре 6-7 година, не сећам се. Елем, шта год локални мрсомуди и
Сви су кукали да прође ова тешка зима, да спадне снег. Сем мене. Ја сам се плашио само тога шта ће се појавити испод тог силног снега и на крају испаде да дам у праву. Радници ЈКП Младеновац, колико год вредно радили не могу да очисте град од прљавштине која је настала услед нечишћења од двадесетак дана. Управо то је суштина и живота. Мора се “чистити”, нон стоп, да се не нагомила ђубре. Морају се плаћати рачуни